Kafa i kofein

Jedan od najčešće korišćenih napitaka danas u svetu je kafa zahvaljujući prijatnoj aromi koja potiče od eteričnih ulja. Kafa je seme višegodišnje drvenaste biljke tropskih predela i danas se gaji u preko 70 zemalja širom Afrike, Latinske Amerike i Južne Azije. Sa aspekta nutricionizma kafa je niske hranljive vrednosti, što znači da ne sadrži vitamine i energiju, ali zato sadrži preko 2000 raznih hemijskih jedinjenja među kojima je najpoznatiji alkaloid kofein. Uticaj kafe na zdravlje je i dalje pod znakom pitanja jer su rezultati istraživanja veoma kontradiktorni. Razlog za to je taj što postoji veliki broj vrsta kafe i načina spremanja koji otežavaju poređenje rezultata istraživanja, a takođe je teško odvojiti uticaj kafe od uticaja pratećih navika kao što je pušenje ili način ishrane. Na primer, pokazano je da je nefiltrirana kafa značajan izvor kafestola i kahveola, diterpena koji izazivaju porast tkz. „lošeg“ holesterola u krvi. Uklanjanje ovih masnih materija se postiže isključivo dejstvom papirnih a ne metalnih filtera. Iz dosadašnjih istraživanja koja su potvrđena poznate su uglavnom činjenice vezane za kofein. Kada je u pitanju kofein, on ostvaruje razne uticaje na organizam: u manjim količinama stimuliše budnost, a u većim izaziva razdražljivost i nervozu. Pritom treba reći da kofein povećava sposobnost da se brzo menja objekat pažnje, ali ne i sposobnost da se bude dugo i intenzivno koncentrisan na jedan određeni objekat. To praktično znači da kafa povećava vrstu pažnju koja nam je potrebna pri upravljanju motornim vozilima, ali zato, na primer, ni malo ne utiče na vrstu pažnju koja nam je neophodna za učenje ili čitanje. Osim na koncentraciju kofein ima uticaj na ubrzanje rada srca, zbog čega ima uticaj na kratkoročno povećanje krvnog pritiska, a u većim količinama ili kod osetljivih osoba može izazvati ubrzano lupanje srca i podrhtavanje ruku. Uticaj kofeina zavisi i od tolerancije organizma koja se razvija zbog redovne upotrebe kafe, kao i od toga da li osoba spada u osetljivu grupu kao što su adolescenti, stariji ljudi i ljudi sa visokim pritiskom. Sposobnost za metabolisanje kofeina u organizmu je takođe jedan od faktora koji doprinosi tome da kofein bolje ili lošije podnosimo.

Nakon prvobitnog porasta pritiska kafa utiče na sniženje krvnog pritiska zbog diuretičkog efekta kofeina. Nažalost, veliki broj ljudi unosi velike količine kafe od ranog jutra, bez vode i bez doručka i tako rizikuju da dehidriraju i da oštete sluznicu želuca jer osim na izbacivanje vode kofein utiče i na lučenje želudačne kiseline. Na prekomerni unos kofeina treba da obrate pažnju i osobe sklone anemiji jer polifenoli iz kafe sprečavaju preuzimanje gvožđa u crevima. Takođe, trudne žene treba da ograniče ili prekinu unos kafe kako bi smanjile verovatnoću od spontanog pobačaja i kako bi odstranile uticaj kofeina na razvoj ploda, jer kofein prolazi kroz placentalnu barijeru.

Kada su u pitanju pozitivni uticaji na zdravlje, neke studije pokazuju da unošenje umerene količine kafe smanjuje rizik od nastanka nekih oboljenja (Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest, dijabetes tipa 2, ciroza jetre isl.). Pozitivan uticaj na zdravlje međutim, nije uvek vezan za dejstvo kofeina jer su studije pokazale da i kafa bez kofeina ima isto dejstvo, očigledno zahvaljujući nekim drugim materijama koje se nalaze u kafi.

Kofein se, osim u kafi, nalazi i u nekim gaziranim pićima, i pokazano je da je štetan uticaj na srce i krvne sudove veći pri unosu ovih gaziranih napitaka sa kofeinom jer se u njima kofein nalazi u kombinaciji sa velikom količinom šećera. Nažalost, osim kofeina, veliki broj drugih materija iz kafe nije dovoljno ispitan i potrebno je još dosta istraživanja da bismo shvatili u potpunosti dejstvo aktivnih komponenti kafe i njihovu vezu sa faktorima kao što su genetsko nasleđe i životne navike.

SSS.