Proteinske dijete

Sigurno ste već mnogo puta čuli kako su proteinske dijete izuzetno efikasne za skidanje masnih naslaga i dobijanje mišićne mase? Tokom proteinskih dijeta se koristi uglavnom meso i mesne prerađevine koje sadrže dosta proteina, većinu potrebnih vitamina i minerala, i u poređenju sa biljnim namirnicama, relativno malo ugljenih hidrata. One navodno smanjuju osećaj gladi i pomažu da se održi mišićna masa tokom gladovanja. Ipak, pre nego što se odlučite za ovu dijetu važno je da razmislite o nekoliko činjenica.

Prvo, proteinske dijete se preporučuju zahvaljujući široko rasprostranjenoj zabludi da ugljeni hidrati doprinose gojaznosti a proteini ne. Međutim, istina je da ugljeni hidrati i proteini imaju istu količinu kalorija po gramu i da bez obzira na to da li preteramo sa unosom jednih ili drugih rezultat će biti isti – gojaznost. Dakle, višak proteina u organizmu neće doprineti razvoju mišićne mase, već će biti pretvoren u masne naslage.

Drugo, proteinske dijete su bogate mesom koje ima visok sadržaj zasićenih masnih kiselina i holesterola, što može uticati na razvoj bolesti srca i krvnih sudova. Takođe, izbacivanjem namirnica biljnog porekla se ukida raznovrsnost u ishrani, smanjuje se unos biljnih vlakana što remeti normalan rad creva i smanjuje se unos fitohemikalija i vitamina koji nas štite od raznih oboljenja. Neki minerali kao što je magnezijum, se nalaze skoro isključivo u biljnim namirnicama, zbog čega se kod osoba na proteinskoj dijeti vremenom javlja nedostatak. 

Još jedan razlog zbog koga treba izbegavati ove dijete je taj što visok unos proteina u kombinaciji sa niskim unosom ugljenih hidrata dovodi do izbacivanja kalcijuma iz organizma pa se tako ugrožava i zdravlje koštanog sistema.

Proteinske dijete su naročito opasne za osobe koje imaju slabiju funkciju jetre i bubrega jer se razgradnja proteina odvija kroz procese deaminacije u jetri, a produkti razgradnje se izbacuju putem bubrega. Takođe, treba obratiti pažnju na unos reš pečenog mesa sa roštilja koje je bilo izlagano otvorenom plamenu. Na visokim temperaturama dolazi do stvaranja heterocikličnih amina i policikličnih aromatičnih ugljovodonika, jedinjenja za koje je dokazano da utiču na razvijanje malignih oboljenja. Najveći uticaj ovi štetni produkti imaju na creva.

Kada se sve ovo uzme u obzir jasno je zašto danas sve svetske zdravstvene organizacije preporučuju da se najveći deo dnevnog unosa ostvaruje kroz ugljene hidrate, a da proteini učestvuju sa 15-20%. Zato, ako želite da smršate najbolje je da proporcionalno smanjite količinu namirnica i pravilno rasporedite obroke.

SSS.