Soja i crvena detelina

Soja i crvena detelina imaju nešto zajedničko a to je sadržaj izoflavona, jedinjenja koja su biljnog porekla ali u ljudskom organizmu imaju slično dejstvo kao ženski polni hormoni i zato spadaju u fitoestrogene. Naravno, ova jedinjenja imaju slabiju aktivnost od ženskih polnih hormona, pa prosečan dnevni unos ne može imati značajne efekte na hormonski status. Ova činjenica je poznata od davnina pa je crvena detelina kao narodni lek korišćena za regulisanje menstrualnih ciklusa i za povećanje plodnosti žena. Takođe, unos soje i crvene deteline se pokazao bezopasnim za muškarce u smislu plodnosti i hormonskog balansa.

Uticaj soje kao namirnice na ljudsko zdravlje je do sada dokazan kao pozitivan. Tako na primer, kada govorimo o sadržaju vitamina, soja je dobar izvor vitamina B grupe, a od minerala sadrži dosta gvožđa, magnezijuma i kalcijuma. Činjenica je i da je soja dobar izvor polinezasićenih masnih kiselina i dijetetskih vlakana zbog čega je korisna za prevenciju bolesti srca i krvnih sudova, a osim toga, zahvaljujući izoflavonima i soja i crvena detelina utiču na smanjenje nivoa holesterola u krvi. Takođe, za biljke, soja ima neuobičajeno visok sadržaj proteina, pa služi kao zamena za meso u vegetarijanskoj ishrani.

Pored same soje i mleko od soje je kvalitetna namirnica: ne sadrži laktozu i zato ne izaziva probleme sa varenjem, ima više proteina ali manje masti od kravljeg mleka. Za razliku od kravljeg mleka, zbog biljnog porekla, sojino mleko nema holesterol. Na osnovu ovoga možemo da zaključiti da je preporučljivo koristiti soju, a naročito u vegetarijanskoj ishrani. Od potencijalno loših uticaja, poznato je da soja sadrži dosta fitinske kiseline, pa može uticati na smanjeno preuzimanje minerala iz hrane. Takođe, na soju je česta i alergijska reakcija i intolerancija.  

Poslednjih godina se dosta istraživanja sprovodi sa ciljem da se otkrije da li izoflavoni iz soje i crvene deteline imaju posebna dejstva i kakva je korist od suplemenata koji ih sadrže. Rezultati nekih istraživanja su pokazivali da izoflavoni štite organizam od raznih vrsta maligniteta, da su izuzetno korisni za žene u menopauzi jer utiču na povećanje gustine kostiju i utiču na smanjenje rizika od nastanka bolesti srca i krvnih sudova. Ove studije su objašnjavale uspeh izoflavona time što nadomeštaju nedostatak ženskih hormona u menopauzi. Međutim, brojna su i ona istraživanja koja nisu dokazala nijedno od ovih pozitivnih dejstava.

Američko udruženje koje se bavi bolestima srca i krvnih sudova ne preporučuje uzimanje suplemenata koji sadrže izoflavone, već isključivo upotrebu prirodnih namirnica. Unos ovih preparata koji sadrže koncentrisan ekstrakt može izazvati crvenilo, bolove u mišićima, mučninu a može uticati i na produženje vremena krvarenja. Neka istraživanja su naročito ukazivala na štetnost preparata za osobe koje su bolovale ili boluju od maligniteta ženskih organa i endometrioze.

SSS.