Fizička aktivnost

Energija se u organizam unosi isključivo putem hrane, a troši se na nekoliko stavki. Iako je rasprostranjeno mišljenje da se najveći deo energije troši na fizičku aktivnost, to nije tačno. Najveći deo dnevnog unosa, čak 60 do 70% se troši na reakcije bazalnog metabolizma. Bazalni metabolizam obuhvata sve fiziološke reakcije u organizmu: dok sedimo ili ležimo naši organi troše energiju: srce kuca, pluća dišu, jetra prerađuje hemijske materije. Prtiom najveću potrošnju ima jetra, čak 27% energije koja se troši na ukupne metaboličke reakcije, iza toga ide mozak sa 19%, skeletni mišići koji održavaju položaj tela sa 18%, bubrezi sa 10% itd. Manji deo energije koju unesemo putem hrane se troši na fizičku aktivost: svega 20-30%. Preostali, veoma mali deo energije, u zavisnosti od vremenskih uslova, se troši na održavanje telesne temperature i na varenje hrane. To znači da ukoliko pojedemo kesicu čipsa koja ima 300 kalorija, na raspolaganju ćemo zapravo imati oko 270-280 kalorija jer će mali deo biti potrošen na varenje.

Ako želimo da tokom fizičke aktivnosti sagorimo 1 kilogram masnih naslaga računica je sledeća: pošto 1 kg masnog tkiva ima oko 25% vode, računaćemo da treba da potrošimo 750 g masti. Ova količina masnog tkiva daje razgradnjom 6750 kcal. Koliko je to mnogo shvatićemo iz primera: prosečna potrošnja odraslog čoveka za čitav dan je oko 2000 kcal a sat vremena umerene fizičke aktivnosti za osobu mase 70 kg troši samo oko 300 kcal. To dalje znači da bi za potrošnju 1 kg masnih rezervi bilo potrebno 22,5 sata fizičke aktivnosti.

Na ovo možemo dodati i to da mozak preko određenih hormona koje masno tkivo luči, kao što je leptin, „ima uvid“ u promenu količine masnog tkiva i pri mršavljenju reaguje pojačavanjem osećaja gladi. Nažalost, mozak ne pojačava osećaj sitosti kada te iste zalihe postaju veće. Za razliku od ljudi koji ne treniraju mozak sportista je naviknut na nizak procenat masti u telu i ne reaguje pojačavanjem osećaja gladi. Ali zato oni koji se bave sportom sporadično, imaju izražen osećaj gladi već nakon pola sata aktivnosti na koju nisu naviknuti. Dakle, količina masnog tkiva koju možemo izgubiti za mesec dana je oko 2 kilograma. Svaki veći gubitak nije realan i vrlo brzo će doći do jo-jo efekta. Onda se postavlja logično pitanje: zašto je važna fizička aktivnost za održavanje zdravlja i telesne mase?

Prvo, fizičkom aktivnošću se razvija mišićni sistem, koji onda zbog svoje mase povećava i nivo bazalnog metabolizma, i količinu energije koja se dalje troši fizičkom aktivnošću. Ovo se lako može ilustrovati primerom da muškarac koji se bavi bodi bildingom, kada napravi 20 koraka, potroši značajno više energije nego žena, koja ima 50 kg, pri istoj aktivnosti. Drugi razlog je taj što variranje krvnog pritiska tokom vežbanja dovodi do povećanja elastičnosti krvnih sudova, što je vrlo korisno za zdravlje. Treći razlog je vezan za povećanje kapaciteta vitalnih organa: srca i pluća. Umerena fizička aktivnost je neizostavna za održavanje vitkosti i vitalnosti.