Zašto su nam vitamini i minerali neophodni?
Da bismo rasli, razvijali se, da bi se naša tkiva obnavljala ili funkcionisala neophodna je energija. Energija se dobija od masti i šećera koji ulaze u složene reakcije razlaganja u ćelijama, koje se nazivaju metaboličke reakcije. Dakle, metabolizam je skup reakcija u kojima masti i šećeri sagorevaju i oslobađaju energiju. Pokretači ovih reakcija su upravo kompleksi vitamina i minerala, što znači da bez njihovog prisustva nema energije ni za jednu ćeliju u telu. Ovo je samo jedna od njihovih bezbroj uloga iz koje možemo zaključiti da funkcionisanje svih organa zavisi od vitamina i minerala koji su nam potrebni u veoma malim količinama i čija se sadržina meri gramima na kilograme hrane.
Iako se vitaminima smatraju materije koje ne mogu biti stvorene u organizmu, izuzetak je vitamin D. Vitamin D se stvara u koži prilikom sunčanja, ali samo u meri u kojoj je potreban, za svega 15 minuta, pa imajte na umu da predugo ležanje na suncu nije ni od kakve koristi za zdravlje. Tokom zime vitamin D se unosi iz hrane.
Večito pitanje je i da li su prirodni i veštački izvori vitamina isti. Kao odgovor na to treba reći da jedinjenja koja imaju istu hemijsku formulu imaju isto dejstvo na organizam. To znači da je, na primer, vitamin C askorbinska kiselina bilo u tabletama ili u voću. Ali u svežem voću i povrću vitamin C se nalazi zajedno sa bioflavonoidima, jedinjenjima koja povećavaju njegovo preuzimanje u crevima. S druge strane vitamin B9 ili folna kiselina se nalazi u tabletama u slobodnom obliku pa se zato bolje preuzima u crevima nego soli folne kiseline koje se nalaze u tamnozelenom povrću. Prema tome, unos folne kiseline putem tableta je efikasniji nego iz prirodnih namirnica, ali to je ipak izuzetak. Zato je najbolje vitamine unositi iz prirodnih izvora zato što se bolje koriste a ima manje šanse za pojavu toksičnih efekata.
Iako se vitaminima smatraju materije koje ne mogu biti stvorene u organizmu, izuzetak je vitamin D. Vitamin D se stvara u koži prilikom sunčanja, ali samo u meri u kojoj je potreban, za svega 15 minuta, pa imajte na umu da predugo ležanje na suncu nije ni od kakve koristi za zdravlje. Tokom zime vitamin D se unosi iz hrane.
Večito pitanje je i da li su prirodni i veštački izvori vitamina isti. Kao odgovor na to treba reći da jedinjenja koja imaju istu hemijsku formulu imaju isto dejstvo na organizam. To znači da je, na primer, vitamin C askorbinska kiselina bilo u tabletama ili u voću. Ali u svežem voću i povrću vitamin C se nalazi zajedno sa bioflavonoidima, jedinjenjima koja povećavaju njegovo preuzimanje u crevima. S druge strane vitamin B9 ili folna kiselina se nalazi u tabletama u slobodnom obliku pa se zato bolje preuzima u crevima nego soli folne kiseline koje se nalaze u tamnozelenom povrću. Prema tome, unos folne kiseline putem tableta je efikasniji nego iz prirodnih namirnica, ali to je ipak izuzetak. Zato je najbolje vitamine unositi iz prirodnih izvora zato što se bolje koriste a ima manje šanse za pojavu toksičnih efekata.
Kad smo kod toksičnih efekata, vitaminske i mineralne dodatke ishrani ili tablete ne treba uzimati bez posebnog razloga ili lekarskog saveta.
Zašto je to važno?
Kada govorimo o vitaminima, postoje dve vrste: oni koji se rastvaraju u vodi, i to su vitamin C i vitamini grupe B, i oni koji se rastvaraju u mastima, a to su vitamini A, D, E i K. Razlika je u tome što se vitamini koji se rastvaraju u mastima mogu skladištiti u našim prirodnim masnim zalihama za duži vremenski period, pa pošto su zalihe obilne lako dođe do preterivanja i štetnih efekata. Od vitamina koji se rastvaraju u mastima najopasniji je višak vitamina A, naročito za trudnice kod kojih čak i preparati koji se nanose na kožu protiv akni koji sadrže vrstu vitamina A mogu izazvati poremećaj ploda. Takođe, preteran unos vitamina D u dečijem uzrastu može izazvati značajne deformacije skeleta.
Suprotno tome, vitamin C i vitamini B grupe koji se rastvaraju u vodi retko mogu imati takve toksične efekte, višak se izbacuje preko bubrega a njihova zaliha u organizmu je manja. Na primer, vitamin C se nalazi u zalihama dovoljnim za 20-40 dana, pa su nekada davno mornari oboljevali od nedostatka vitamina C, skorbuta, jer nisu imali na dugim plovidbama zalihe svežeg voća i povrća. Višak vitamina C od neželjenih efekata može izazvati stvaranje peska u bubrezima ili dijareju.
Kada govorimo o mineralima, oni imaju sličnu masu i naelektrisanje, pa ih najjednostavnije rečeno, receptori u crevima ne razlikuju. To znači da, na primer, velika količina cinka unetog putem tableta može smanjiti preuzimanje bakra, dok visok unos fosfora može uticati na smanjeno preuzimanje magnezijuma. Uprošteno, možemo reći da ukoliko koristimo mineralne tablete može se desiti da pet od deset minerala koje ove tablete sadrže creva preuzmu u višku, a ostalih pet ne preuzmu uopšte, čak ni iz hrane koju taj dan unesemo.
Suprotno tome, vitamin C i vitamini B grupe koji se rastvaraju u vodi retko mogu imati takve toksične efekte, višak se izbacuje preko bubrega a njihova zaliha u organizmu je manja. Na primer, vitamin C se nalazi u zalihama dovoljnim za 20-40 dana, pa su nekada davno mornari oboljevali od nedostatka vitamina C, skorbuta, jer nisu imali na dugim plovidbama zalihe svežeg voća i povrća. Višak vitamina C od neželjenih efekata može izazvati stvaranje peska u bubrezima ili dijareju.
Kada govorimo o mineralima, oni imaju sličnu masu i naelektrisanje, pa ih najjednostavnije rečeno, receptori u crevima ne razlikuju. To znači da, na primer, velika količina cinka unetog putem tableta može smanjiti preuzimanje bakra, dok visok unos fosfora može uticati na smanjeno preuzimanje magnezijuma. Uprošteno, možemo reći da ukoliko koristimo mineralne tablete može se desiti da pet od deset minerala koje ove tablete sadrže creva preuzmu u višku, a ostalih pet ne preuzmu uopšte, čak ni iz hrane koju taj dan unesemo.
SSS.
No comments:
Post a Comment