Dodaci ishrani

Pri poseti prodavnici hrane ili apoteci srećemo se sa velikim brojem proizvoda poznatih kao dodaci ishrani: vitamini, minerali, koenzim Q10, riblja i biljna ulja, probiotici, aminokiseline, polen, karnitin i mnogi drugi. Većina ovih preparata se nazivaju dijetetski suplementi a nisu ni hrana ni lekovi.
Dakle, u suplemente spadaju i vitaminski i mineralni preparati. Iako iste sastojke sadrži i hrana, suplementi ipak ne mogu zameniti zdravu ishranu. Postoje slučajevi kada se preporučuju i tada preporuku treba da da isključivo lekar, a radi se o osobama koje su pothranjene ili pate iz nekog razloga od nedostatka vitamina ili minerala. Tako na primer, vitamini i minerali su namenjeni: ženama koje su u drugom stanju ili planiraju trudnoću, ženama koje imaju obilna krvarenja, osobama na dugotrajnim dijetama, ponekad vegetarijancima idr. Nažalost dosta ljudi uzima suplemente na svoju ruku što može imati posledice po zdravlje.

Zašto ljudi koriste ove preparate? 

Najčešći razlozi za upotrebu suplemenata su rešavanje problema, mršavljenje ili zaštita od bolesti i starenja. Drugi opet žele da unaprede svoje stanje: poboljšaju imunitet, produže život, dobiju na snazi i povećaju  „nivo energije“. Ove želje koje treba da se ostvare odmah navele su mnoge ljude, a posebno one koji pripadaju višim društvenim slojevima, da poveruju u čarobne moći suplemenata koji povećavaju vitalnost, daju energiju ili leče gojaznost. Nažalost, složeni problemi, kakav je problem ljudskog zdravlja nemaju jednostavna rešenja.

Postoji nekoliko zabluda kada su u pitanju razni suplementi: na primer, za neke suplemente se kaže da su na biljnoj bazi, što bi trebalo automatski da podrazumeva da su bezopasni. Ali to nije tačno pa na primer, pečurke mogu biti kuhinjski specijalitet a mogu biti i smrtonosne. Takođe, velika količina vitamina nije ni korisna, nije ni bezopasna i neće zaštiti telo od uticaja pušenja ili alkohola. Ist, velio tako velika količina vitamina C neće sprečiti prehladu, iako može neznatno umanjiti simptome, ali sa druge strane može dovesti i do stvaranja peska u bubrezima. Dakle, više nije uvek i bolje. Jedna od zabluda je i da bele mrlje na noktima ukazuju na nedostatak minerala ili vitamina. To takođe nije tačno.

Kako se kontroliše proizvodnja i prodaja suplemenata? 

Dijetetskih suplemenata u svetu ima preko 80 000 vrsta, svake godine se pojavi najmanje 500 novih, a novčani obrt od njihove prodaje se meri milijardama evra. Evropski zakon koji je usvojen i u Srbiji obavezuje proizvođača ili uvoznika da dokumentuje da je proizvod određenog sastava i da je bezbedan za upotrebu ali efikasnost većine suplemenata je i dalje tema naučnih istraživanja. Treba imati u vidu da istraživanja koja se objavljuju u novinama, medijima, pa čak i u stručnim časopisima najčešće finansiraju moćne farmaceutske kompanije koje imaju očigledan interes, pa se postavlja pitanje koliko su rezultati pouzdani. Investicije u reklame su delotvorne jer u 40% slučajeva u Srbiji suplementi se kupuju prema preporuci medija ili prijatelja.
Tokom ekspanzije farmaceutske industrije bilo je i loših primera i ishoda korišćenja suplemenata. Tako je 2004. godine u SAD-u, nakon nekoliko smrtnih slučajeva, zabranjena proizvodnja i distribucija efedre, koja se koristila za podizanje nivoa životne energije i mršavljenje. Opasan po zdravlje je germanijum, donedavno reklamiran kao antioksidans, jer dovodi do oštećenja bubrega, kao i L triptofan, aminokiselina koja se preporučivala protiv nesanice, depresije, PMS-a idr. problema i koja može da uzrokuje u većoj količini poremećaj krvne slike, groznicu i oticanje ekstremiteta. 

Takođe, značajan problem predstavljaju lekovi kineske, indijske ili ajurvedske medicine jer oni najčešće sadrže teške metale, toksične materije a sadržaj na deklaraciji ne odgovara stvarnom sadržaju. 2001. godine je zabeleženo nekoliko slučajeva teškog trovanja širom Evrope jer su suplementi umesto kineskog sadržali toksični japanski anis, a u skorašnjem istraživanju iz SAD-a oko 30% azijskih suplemenata je sadržalo zabranjene materije ili teške metale.   

Dakle, da se vratimo na efikasnost: uprkos marketinškim tvrdnjama naučni dokazi da su pojedine materije efikasne najčešće nedostaju. Daćemo primere nekih suplemenata za koje su sprovedena istraživanja. Ehinacea se preporučuje za poboljšanje imuniteta ali su studije dale potpuno oprečne rezultate: neke su potvrdile a neke opovrgle dejstvo, zavisno od doze i uzorka. Slično je i za ženšen, koji se preporučuje za povećanje vitalnost i energije, s tim da osim što njegovo pozitivno dejstvo nije potvrđeno, u nekim slučajevima može izazvati visok pritisak, nesanicu i može uticati na dejstvo brojnih lekova. Od delotvornih preparata spominje se beli luk, za sniženje masnoća u krvi i krvnog pritiska, kao i za poboljšanje imuniteta, a neželjno dejstvo je vezano za interakcije sa nekim lekovima (kontraceptivi). 

 Pokazano je da preparati vitamina E, belog luka, ajkulinog ulja i ginko bilobe mogu uticati na produženo vreme krvarenja pa se ne smeju koristiti sa antikoagulantnom terapijom ili sa aspirinom. Takođe, preparati ajkulinog ulja (Ekomer) su delotvorni za sniženje masnoća u krvi i smanjenje upalnih procesa u organizmu ali nisu preporučeni trudnicama jer imaju visok nivo vitamina A koji može oštetiti plod. Sve ukupno, možemo zaključiti da treba biti vrlo oprezan sa upotrebom suplemenata, a u trudnoći, u period dojenja, tokom uzimanja lekova ili prilikom pripreme za operaciju suplemente treba potpuno izbaciti iz upotrebe.

SSS.