Alergija na hranu

Imuni sistem je stvoren da nas štiti od napadača, ali se ponekad desi da ovaj sistem burno reaguje i na materije koje se nalaze u hrani ili vazduhu i koje ne predstavljaju opasnost za zdravlje. Materije koje izazivaju imunološku reakciju se nazivaju antigeni, a kada se radi o hrani, antigeni su proteini, pa i namirnice koje najčešće izazivaju alergijske reakcije sadrže dosta proteina: jaja, kravlje mleko, kikiriki, soja, žitarice koje sadrže gluten, orašasto voće, susam i plodovi mora.

Prema nekim istraživanjima deca su češće sklona alergijama na hranu dok su odrasli skloniji reakciji na antigene koji se unose kroz pluća, pa 5-8% dece i 1,5% odraslih imaju alergijsku reakciju na neku namirnicu. Pritom, alergija na jaja, mleko, soju ili pšenicu u dečijem uzrastu se često sa vremenom preraste dok na primer, alergija na kikiriki traje čitav život.

Simptomi se javljaju od nekoliko minuta do nekoliko sati nakon unošenja problematične namirnice i variraju po intenzitetu: povraćanje i dijareja, otok jezika, sluznice ždrela, osip kože, bolovi u glavi i stomaku, pa čak i gušenje i trenutna smrt. Reakcija na hranu se može javiti i nakon kožnog kontakta ili udisanja isparenja. Najteži oblik alergijske reakcije je anafilaktički šok, koji se manifestuje povraćanjem, padom krvnog pritiska, otokom i ponekad ima smrtni ishod. Prema jednom istraživanju, od 32 smrtna slučaja koji su posledica anafilaktičkog šoka, najveći broj njih je uzrokovan kikirikijem i jezgrastim voćem, dok su mleko i riba bili uzrok u dva slučaja. Osobe koje su alergične na hranu bi trebalo sa sobom uvek da nose lek, epinefrin.

Ne postoji objašnjenje za pojavu alergija ali je zasad sigurno da genetika igra važnu ulogu. Danas postoje indikacije da unapređene higijenske mere u razvijenim zemljama delom utiču na promenu sastava bakterijske flore creva još u dečijem uzrastu, što dalje uzrokuje promene u procesu sazrevanja imunog sistema. Prema istraživanjima deca koja su duže dojena ređe razvijaju alergijske reakcije, kao i ona čije su majke tokom dojenja izbegavale uobičajene izazivače alergija. 

Iako se upotreba aditiva često povezuje sa alergijom ali i drugim oboljenjima, do sada je dokazana alergija na svega nekoliko aditiva: sulfite, nitrate i veštačke boje. Od veštačkih boja žuta boja tartrazin ili E102 najčešće izaziva preosetljivost a dodaje se u hranu, piće i lekove: sokove, sladoled, bombone, pudinge, prelive za salatu isl. Na primer, tartazin se ne nalazi samo u vanila pudingu već daje žutu nijansu svim pudinzima – od čokolade, jagode i karamele. Sulfiti se dodaju namirnicama da bi se sprečila promena boje (tamnjenje čipsa ili sušene kajsije) ili da bi se zaustavilo vrenje i dejstvo bakterija. Na primer, bez upotrebe sulfita bi se vino brzo usirćilo. Najviše sulfita ima u slatkim vinima, a sadrže ih i organska vina. Sulfiti se dodaju i sokovima od limuna, sušenom i smrznutom voću i povrću, musliju, voćnim marmeladama, želeima, senfu, kečapu isl. 

Osobe koje su alergične na hranu moraju pažljivo čitati deklaracije i moraju znati pod kojim E brojem se vodi određeni aditiv. Na primer, sulfiti su označeni sa E 220-228. Takođe, ako ste alergični na mleko, to znači da ste alergični na kazein, protein mleka. Zato na deklaraciji treba obratiti pažnju i na kazein ili kazeinate, koji se često koriste kao aditiv. Alergijska reakcija može biti pokrenuta i zato što se u restoranima koristi isti pribor za spremanje više vrsta jela ili zato što u fabrikama koristi isti pogon.

Dijagnoza alergije, osim na osnovu simptoma može da se postavi i tako što se utvrdi prisustvo IgE antitela u krvi, mada ovi rezultati kao ni rezultati kožnog testa nisu potpuno pouzdani. Na primer, većina osoba alergična na kikiriki će imati pozitivnu kožnu reakciju na mahunarke ali samo 5% njih zaista ima alergiju na mahunarke.

SSS.

Intolerancija na gluten

U poslednje vreme često se spominje intolerancija na hranu, a jedan od najčešćih poremećaja ovog tipa jeste intolerancija na gluten. Gluten je vrsta proteina koji se nalazi u pšenici, ječmu, ovsu i raži, a u manjim količinama i u pirinču i kukuruzu, i daje elastičnost testu. 

Intolerancija na gluten se prema nekim procenama javlja kod svake četvrte osobe u opštoj populaciji, a simptomi su različiti po intenzitetu i najčešće su vezani za creva: česta nadimanja, bolovi, grčevi u crevima, pretakanja i neregularna stolica, a osim toga se javljaju bolovi u zglobovima, osteoporoza, anemija, opšta slabost, ekcemi isl. Kod većine slučajeva simptomi nastupaju posle puberteta, dakle oko 20. godine. Kod značajnog broja osoba sa ovim poremećajem dolazi, u slučaju da se ne promeni način ishrane, do razvoja celijačne bolesti. 

Celijačna bolest je poznata još od stare Grčke i podrazumeva pojavu antitela u krvi, kao i promene zida tankog creva. Usled nastalih promena na crevima smanjuje se preuzimanje hranljivih materija iz crevnog sadržaja, pa ove osobe često pate od nedostatka vitamina B12, gvožđa i drugih vitamina i minerala. Na celijačnu bolest se sumnja i kod osoba koje boluju od autoimunog oboljenja štitne žlezde, astme, artritisa i neuroloških poremećaja, a pritom imaju poremećaj rada creva.  

Tačan mehanizam nastanka intolerancije na gluten nije u potpunosti razjašnjen, a zna se da nastaje češće kod genetski predisponiranih osoba. 

Kako se dijagnostikuje intolerancija a kako celijačna bolest?

Najjednostavniji način za otkrivanje intolerancije jeste izbacivanje namirnica iz ishrane na najmanje nekoliko dana. Svi drugi dijagnostički testovi koji se rade u našoj zemlji u cilju utvrđivanja intolerancije na razne vrste namirnica nemaju nikakvu naučnu utemeljenost ni pouzdanost. Ukoliko je došlo do nastanka celijačne bolesti, dijagnoza se izvodi utvrđivanjem antiglijadinskih antitela u krvi i uzimanjem uzorka tankog creva. U toku je u svetu razvoj dijagnostičke metode koja će utvrditi osetljivost na gluten iz uzorka stolice.

Dijeta bez glutena se kod obolelih sprovodi ceo život, i u zavisnosti od toga u kom je stadijumu bolest bila u trenutku lečenja, nekada je potrebno nekoliko meseci pa i godina za potpun oporavak. Dijeta obuhvata: sveže i termički obrađeno voće, povrće, čisto meso, jaja, mleko, jogurt, sireve, ribu, med, džem, pečurke, puter i margarin. Od žitarica koriste se heljda i proso, kao i neke ređe korišćene vrste – amarant i kvinoa. Namirnice od kukuruza i pirinča su dozvoljene kod onih manje osetljivih, a od pića nisu dozvoljeni pivo, kvas, a često ni instant čaj i kafa i zamene za kafu.

Osim u žitaricama gluten se nalazi i u drugim proizvodima koji sadrže maltozu ili skrob: bonbone, prelivi za salate, soja sos i suhomesnati proizvodi. Imajte u vidu da pekarski proizvodi od heljde sadrže samo 20-30% heljde i ostatak pšeničnog ili raženog brašna. 

SSS.

Intolerancija na laktozu

Granica između pojmova alergija, intolerancija i preosetljivost nije još uvek najpreciznije definisana. Preosetljivost je izražena, neprirodna reakcija na određene hemijske materije u hrani.

Na primer, aditiv koji se koristi za pojačanje ukusa u kineskoj kuhinji , poznat kao mononatrijum glutamat, može izazvati kod preosetljivih osoba „Sindrom kineskog restorana“ što se manifestuje oštrim bolom u glavi i grudima. Mononatrijum glutamat se prirodno nalazi u paradajzu, parmezanu i pečurkama, ali koncentracija nije dovoljna da bi se javila preosetljivost.

Takođe postoje istraživanja koja pokazuju povezanost migrene i tirozina u siru i čokoladi, histamina u crnom vinu, kofeina u kafi i koka-koli idr. Zato je za one koji imaju redovno migrene potrebno da vode dnevnik o ishrani kako bi utvrdili šta eventualno izaziva napad (ako uopšte postoji namirnica koja im smeta i ako je napad provociran unosom hrane).

Intolerancija je vid preosetljivost i ovaj pojam je rezervisan za intoleranciju na laktozu i gluten. Mehanizam njihovog nastanka i razvoja je potpuno drugačiji, a kada je u pitanju intolerancija na gluten svi detalji nisu do danas potpuno razjašnjeni.
Razlog za nastanak intolerancije na laktozu je smanjena produkcija enzima za razlaganje mlečnog šećera u crevima, što se dešava kod većine ljudi nakon perioda detinjstva. Intolerancija je veoma rasprostranjena i prirodna je jer je za sisare mlečna ishrana uobičajena u početnim godinama života.
Nerazložen mlečni šećer onda razlažu bakterije u crevima i pritom stvaraju gasove i uzrokuju neprijatnosti tipa grčeva, bolova, nadutosti i mučnine koji se javljaju 30 do 120 minuta nakon unosa mleka. Izraženost simptoma zavisi od količine mleka koja se unese i od toga koliko je hrane uneto neposredno pre ili posle toga. Lečenje ne postoji, već se preporučuje izbegavanje svakodnevnog unosa namirnica koje sadrže mlečni šećer u velikoj količini.
Mlečni šećer se nalazi pre svega u mleku a od mlečnih proizvoda jogurt ima dva puta manje laktoze, a najmanje laktoze sadrže proizvodi na bazi mlečne masti kao što su pavlaka, puter i punomasni sirevi. Danas se u prodavnicama može naći i mleko bez laktoze, koje je slađe od običnog mleka jer se laktoza ne uklanja već se razlaže na prostije šećere istim enzimom koji nedostaje kod ljudi, a prostiji šećeri imaju slađi ukus. Intolerancija na laktozu se može rešiti i uzimanjem tableta koje sadrže nedostajući enzim za varenje zajedno sa mlečnim obrokom. U svakom slučaju ne treba izbegavati mleko i sve mlečne proizvode jer su oni dobar izvor kalcijuma.

SSS.

Dodaci ishrani

Pri poseti prodavnici hrane ili apoteci srećemo se sa velikim brojem proizvoda poznatih kao dodaci ishrani: vitamini, minerali, koenzim Q10, riblja i biljna ulja, probiotici, aminokiseline, polen, karnitin i mnogi drugi. Većina ovih preparata se nazivaju dijetetski suplementi a nisu ni hrana ni lekovi.
Dakle, u suplemente spadaju i vitaminski i mineralni preparati. Iako iste sastojke sadrži i hrana, suplementi ipak ne mogu zameniti zdravu ishranu. Postoje slučajevi kada se preporučuju i tada preporuku treba da da isključivo lekar, a radi se o osobama koje su pothranjene ili pate iz nekog razloga od nedostatka vitamina ili minerala. Tako na primer, vitamini i minerali su namenjeni: ženama koje su u drugom stanju ili planiraju trudnoću, ženama koje imaju obilna krvarenja, osobama na dugotrajnim dijetama, ponekad vegetarijancima idr. Nažalost dosta ljudi uzima suplemente na svoju ruku što može imati posledice po zdravlje.

Zašto ljudi koriste ove preparate? 

Najčešći razlozi za upotrebu suplemenata su rešavanje problema, mršavljenje ili zaštita od bolesti i starenja. Drugi opet žele da unaprede svoje stanje: poboljšaju imunitet, produže život, dobiju na snazi i povećaju  „nivo energije“. Ove želje koje treba da se ostvare odmah navele su mnoge ljude, a posebno one koji pripadaju višim društvenim slojevima, da poveruju u čarobne moći suplemenata koji povećavaju vitalnost, daju energiju ili leče gojaznost. Nažalost, složeni problemi, kakav je problem ljudskog zdravlja nemaju jednostavna rešenja.

Postoji nekoliko zabluda kada su u pitanju razni suplementi: na primer, za neke suplemente se kaže da su na biljnoj bazi, što bi trebalo automatski da podrazumeva da su bezopasni. Ali to nije tačno pa na primer, pečurke mogu biti kuhinjski specijalitet a mogu biti i smrtonosne. Takođe, velika količina vitamina nije ni korisna, nije ni bezopasna i neće zaštiti telo od uticaja pušenja ili alkohola. Ist, velio tako velika količina vitamina C neće sprečiti prehladu, iako može neznatno umanjiti simptome, ali sa druge strane može dovesti i do stvaranja peska u bubrezima. Dakle, više nije uvek i bolje. Jedna od zabluda je i da bele mrlje na noktima ukazuju na nedostatak minerala ili vitamina. To takođe nije tačno.

Kako se kontroliše proizvodnja i prodaja suplemenata? 

Dijetetskih suplemenata u svetu ima preko 80 000 vrsta, svake godine se pojavi najmanje 500 novih, a novčani obrt od njihove prodaje se meri milijardama evra. Evropski zakon koji je usvojen i u Srbiji obavezuje proizvođača ili uvoznika da dokumentuje da je proizvod određenog sastava i da je bezbedan za upotrebu ali efikasnost većine suplemenata je i dalje tema naučnih istraživanja. Treba imati u vidu da istraživanja koja se objavljuju u novinama, medijima, pa čak i u stručnim časopisima najčešće finansiraju moćne farmaceutske kompanije koje imaju očigledan interes, pa se postavlja pitanje koliko su rezultati pouzdani. Investicije u reklame su delotvorne jer u 40% slučajeva u Srbiji suplementi se kupuju prema preporuci medija ili prijatelja.
Tokom ekspanzije farmaceutske industrije bilo je i loših primera i ishoda korišćenja suplemenata. Tako je 2004. godine u SAD-u, nakon nekoliko smrtnih slučajeva, zabranjena proizvodnja i distribucija efedre, koja se koristila za podizanje nivoa životne energije i mršavljenje. Opasan po zdravlje je germanijum, donedavno reklamiran kao antioksidans, jer dovodi do oštećenja bubrega, kao i L triptofan, aminokiselina koja se preporučivala protiv nesanice, depresije, PMS-a idr. problema i koja može da uzrokuje u većoj količini poremećaj krvne slike, groznicu i oticanje ekstremiteta. 

Takođe, značajan problem predstavljaju lekovi kineske, indijske ili ajurvedske medicine jer oni najčešće sadrže teške metale, toksične materije a sadržaj na deklaraciji ne odgovara stvarnom sadržaju. 2001. godine je zabeleženo nekoliko slučajeva teškog trovanja širom Evrope jer su suplementi umesto kineskog sadržali toksični japanski anis, a u skorašnjem istraživanju iz SAD-a oko 30% azijskih suplemenata je sadržalo zabranjene materije ili teške metale.   

Dakle, da se vratimo na efikasnost: uprkos marketinškim tvrdnjama naučni dokazi da su pojedine materije efikasne najčešće nedostaju. Daćemo primere nekih suplemenata za koje su sprovedena istraživanja. Ehinacea se preporučuje za poboljšanje imuniteta ali su studije dale potpuno oprečne rezultate: neke su potvrdile a neke opovrgle dejstvo, zavisno od doze i uzorka. Slično je i za ženšen, koji se preporučuje za povećanje vitalnost i energije, s tim da osim što njegovo pozitivno dejstvo nije potvrđeno, u nekim slučajevima može izazvati visok pritisak, nesanicu i može uticati na dejstvo brojnih lekova. Od delotvornih preparata spominje se beli luk, za sniženje masnoća u krvi i krvnog pritiska, kao i za poboljšanje imuniteta, a neželjno dejstvo je vezano za interakcije sa nekim lekovima (kontraceptivi). 

 Pokazano je da preparati vitamina E, belog luka, ajkulinog ulja i ginko bilobe mogu uticati na produženo vreme krvarenja pa se ne smeju koristiti sa antikoagulantnom terapijom ili sa aspirinom. Takođe, preparati ajkulinog ulja (Ekomer) su delotvorni za sniženje masnoća u krvi i smanjenje upalnih procesa u organizmu ali nisu preporučeni trudnicama jer imaju visok nivo vitamina A koji može oštetiti plod. Sve ukupno, možemo zaključiti da treba biti vrlo oprezan sa upotrebom suplemenata, a u trudnoći, u period dojenja, tokom uzimanja lekova ili prilikom pripreme za operaciju suplemente treba potpuno izbaciti iz upotrebe.

SSS.